U životu imamo samo ono što smo dali

Drago mi je da je Srbiju poplavio talas empatije, ali mi je žao što uvek treba neko velikostrašno da nas prodrma kako bi kao nacija pokazali solidarnost, ljudskost i dobrotu. Ovih dana svi zajedno porasli smo više i bolje kroz nesebično veliku dozu humanosti koju smo izrodili i sve što mogu da kažem jeste: Svaka čast Srbijo! (Iz ove čestitke izostavljam političare, njima ne poručujem ništa.)
Ali bojim se da će se zajedno sa vodom povući i ovo dobro u nama.Takvi smo, ili je takvo vreme u kome živimo. To se jednostavno zove "redovno stanje".
Ako ne mogu naciji da poručim, mogu bar vama koji ste slučajno zalutali na ovo moje url ostrvce: Ne gasite srce humani i veliki! Ako je završena utakmica na velikom terenu pređimo na male goliće i delimo svakodnevno po malo sreće svima. Nahranimo mrvicom ničije mačiće i kučiće, osmehnimo se komšiji, kasirki u supermarketu, pomozimo naše stare roditelje makar vremenom koje ćemo im pokloniti, podržimo svoju decu ljubavlju i pažnjom, nađimo se novom kolegi na poslu, budimo korisni gde god je potrebno. Darujmo svakodnevno u malim dozama ono što je nekome potrebno - prosjaku dinar, beskućniku iznošeni kaput, mrgudu ljubav, tužnom osmeh, uplašenom reč podrške.
Ne zaboravimo taj divan osećaj kada nas preplavi dobra energija davanja.
U životu imamo samo ono što smo dali.
Delimo nesebično sve što možemo jer samo tako ćemo nešto zauzvrat i dobiti.
Stisnuta ruka ne može da primi ma koliko očekivala.

©  Copyright 2014 J. Djurić